SVETI SAVA (oko 1175 – 14. januara 1236)

 

Freska Svetoga Save iz manastira Studenice

 

 

Sveti Sava bio je treći sin srpskog vladara Stefana Nemanje i njegove žene Ane. Rođen je oko 1175. godine u Rasu i na rođenju je dobio ime Rastko. Otac mu je dao na upravu deo srpske zemlje – Hum. Međutim, Rastko se kao mladić odrekao svetovnog života,  pobegao  i zamonašio se na Svetoj Gori dobivši monaško ime Sava.

Danas ga proslavljamo kao velikog srpskog svetitelja i prosvetitelja, zaštitnika svih učenika.

Pamtimo ga kao ktitora velikih manastira, poput Hilandara, kao zakonodavca koji je svojim delom Zakonopravilo postavio temelje srpskog zakonodavstva, a Karejskim, Hilandarskim i Studeničkim tipikom uredio život u manastirima.

 

 

Fotografija prikazuje manastir Hilandar, koji se nalazi u Grčkoj, na Svetoj Gori. Zajedno sa ocem, Stefanom Nemanjon, tj. Simeonom,  i bratom, velikim županom Stefanom, Sveti Sava je  1198. godine  podigao manastir Hilandar. Savin ktitorski rad vezuje se za mnoge manastire, a neki od njih su manastir Filokal u Solunu, jerusalimski manastir Svetog Jovana Bogoslova na Sionu, ivironski manastir Časnog krsta u Jerusalimu, Studenica i Žiča u Srbiji.

 

 

Fotografija levo prikazuje Zakonopravilo Svetog Save, Ilovički prepis iz 1262.  godine.

Zakonopravilo, Krmčija ili Nomokanon Svetog Save je zbornik građanskih i crkvenih propisa vizantijske države, koje je odabrao i preveo Sveti Sava početkom 13. veka. Ovo je prvi srpski pravni akt i pisan je na narodnom jeziku.

 

 

 

Proslavljamo ga kao prvog srpskog arhiepiskopa i organizatora samostalne srpske crkve, kao veštog diplomatu i državnika, kao prvog srpskog pisca pisane srpske književnosti koji je svojim delima Žitije Svetoga Simeona i Služba Svetome Simeonu ostavio trag o životu svoga oca Stefana Nemanje.

Ne zaboravljamo da je osnovao prvu srpsku bolnicu i prvu srpsku biblioteku pod okriljem manastira Hilandara.

Sveti Sava je preminuo, pri povratku sa drugog hodočašća u Svetu zemlju, na dvoru bugarskog cara Jovana II Asena, u Trnovu 14. januara 1235 ili 1236. godine. Srpska crkva ga je ubrzo potom proglasila za sveca.

Sinan paša spalio je svetiteljeve mošti na Vračaru, 10. maja 1594. godine, ali je  narod još više ojačao kult Svetoga Save utkavši njegov lik u narodnu književnost. Život i delo Svetoga Save ovekovečeni  su kako u našoj narodnoj poeziji i prozi, tako i u umetničkoj književnosti novijeg doba.

 

 

 

 

 

Slika prikazuje Hram Svetoga Save na Vračaru. Veruje se da je Hram Svetoga Save u Beogradu podignut na mestu gde su spaljene svetiteljeve mošti.

 

 

 

Čast koju danas odajemo Svetom Savi završićemo njegovim rečima iz Hilandarskog tipika koje nas podsećaju da budemo posvećeni, predani i istrajni u svome radu kao što je i on bio u prosvećivanju svog naroda.

Niko lenjiv nikada nije postigao pobedu, niti je kogod spavajući pobedio svoga ratnog neprijatelja; onih su pobedni venci koji dobro trče, koji se trude, koji se bore, koji izdrže trudove od borbi. Kroz mnoge nevolje, kaže Gospod, valja nam ući u carstvo nebesko.

 

 

MOLITVA PRVA SVETOM SAVI SRPSKOM

 

O sveštena glavo, preslavni čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, srpske zemlje prvoprestolniče, čuvaru i prosvetitelju, a svih pravoslavnih hrišćana dobronadežni pred Gospodom zastupniče, Tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici ljubavi tvoje prema Bogu i bližnjima, kojom je duša tvoja za života ispunjena bila. Ozari nas istinom, prosveti um i srce naše svetlošću Božanstvene Nauke. Nauči nas da, po primeru Tvome, ljubimo Boga i bližnjega svoga, i zapovesti Gospodnje nepogrešivo da ispunjavamo, da budemo i mi čeda tvoja, ne samo po imenu, nego i po celom životu svom. Moli se, Sveti Arhijereju, za Svetu Pravoslavnu Crkvu i otadžbinu tvoju zemaljsku, koja Te uvek sa ljubavlju poštuje. Pogledaj milostivo na svaku dušu vernih tvojih poštovalaca, koji traže milost i pomoć tvoju. Budi nam svima u bolestima lekar, u jadima posetilac, u bedama i nevoljama pomoćnik, a u času smrtnom milostivi pokrovitelj i zaštitnik, da se pomoću svetih tvojih molitava udostojimo i mi grešni da zadobijemo večno spasenje i nasledimo Carstvo nebesko. Da, Sveče Božji, ne postidi uzdanje naše, koje na Tebe čvrsto polažemo, nego nam ukaži tvoju mnogomoćnu zaštitu, da slavimo i pojemo divnoga među Svetima Svojima Oca i Sina i Svetoga Duha svagda, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin

 

 

Narodna pesma Sveti Sava

Zbor zborila gospoda rišćanska
Kod bijele crkve Gračanice:
„Bože mili, čuda velikoga!
„Kud se đede car:Nemanje blago,
„Sedam kula groša i dukata?“
Tu se desi Nemanjiću Savo,
Pa govori gospodi rišćanskoj:
„Oj Boga vam, gospodo rišćanska!
„Ne govor’te o mom roditelju,
„Ne govor’te, ne griješ’te duše:
„Nije babo raskovao blago
„Na nadžake ni na buzdovane,
„Ni na sablje ni na bojna koplja,
„Ni dobrijem konjma na ratove;
„Već je babo potrošio blago
„Na tri slavna Srpska namastira:
„Jednu babo sagradio crkvu:
„B’jel Vilindar nasred gore Svete,
„Krasnu slavnu sebe zadužbinu,
„Vječnu kuću na onome sv’jetu,
„Da se njemu poje leturđija
„Onog sv’jeta, kao i ovoga;
„Drugu babo sagradio crkvu:
„Studenicu na Vlahu Starome,
„Krasnu slavnu majci zadužbinu,
„Svojoj majci carici Jeleni,
„Vječnu kuću na onome sv’jetu,
„Da s’ i njojzi poje leturđija
„Onog sv’jeta, kao i ovoga;
„Treću babo sagradio crkvu:
„Milješevku na Hercegovini,
„Krasnu slavnu Savi zadužbinu,
„Vječnu kuću na onome sv’jetu,
„Da s’ i njemu poje leturđija
„Onog sv’jeta, kao i ovoga.“
U glas viknu gospoda rišćanska:
„Prosto da si, Nemanjiću Savo!
„Prosta duša tvojih roditelja!
„Prosta duša. a čestito t’jelo!
„Što nosili, svijetlo vam bilo!
„Što rodili, sve vam sveto bilo!“
I što reče gospoda rišćanska
Na sastanku kod bijele crkve,
Štogođ rekli, kod Boga se steklo.

 

 

 

 

Odlomak iz besede Matije Bećkovića na svečanoj akademiji 2011. godine povodom 125. godina postojanja Društva „Sveti Sava“

 

,,Bilo je Srba i pre Svetog Save, ali je Sveti Sava prvi Srbin koji je znao ko je.

Bilo je crkve i pre Svetog Save, ali je Sveti Sava osnovao crkvu i nazvao je srpskom.

Bilo je manastira i pre Svetog Sava, ali je Hilandar najdonji kamen našeg duhovnog postojanja.

Bilo je dece i pre Svetog Save, ali ni jedno nije zavolelo Boga koliko je on voleo nas, prelazeći put od hrasta, Rastka, Rasa – do Hrista, nebeskog građanstva i graditeljstva. I dokazao da se ne može biti svet, a ne biti svetski, da se ne može biti čovek, a ne biti svečovek, da se ne može biti nebeski, a ne biti svečovečanski.

Bilo je očeva i sinova i pre Svetog Save i Simeona Nemanje, ali su njih dvojica postali sveta dvojica, sinonimi sinstva i očinstva.Oni su prešli put od oca i sina do Sveoca i Očenaša, od zemaljske do nebeske crkve, od bratstva jednog naroda do bratstva čitavog čovečanstva.

Bilo je pisaca i pre Svetog Save, ali je Sveti Sava prvi srpski pisac čije ime i prezime znamo.

Bilo je srpskog jezika i pre Svetog Save, ali on je napisao prvu zdravu rečenicu na srpskom jeziku.

Bilo je molitvi i pre Svetog Sava, ali se on prvi pomolio na srpskom jeziku i dokazao da je svaka plemenita misao i svaka jasna rečenica samo drugo ime za molitvu.

Bilo je pismenosti i pre Svetog Save, ali se sve što mu je prethodilo u njemu ponovo rodilo i preporodilo.

Bilo je pre Svetog Save i bolnica i učionica i biblioteka, ali je prvu bolnicu, prvu učionicu i prvu biblioteku osnovao Sveti Sava.

Bilo je pre Svetog Save i krsta i slova i pisma i jezika i puta i imena, ali je Sveti Sava odredio i krst kojim se krstimo i jezik kojim govorimo, i pismo kojim pišemo i put kojim idemo i ime kojim se zovemo.“

 

Korišćeni izvori:

https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-savi-prvom-arhiepiskopu-srpskom

http://rastko.rs/

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava

Lektira za osnovnu školu ,,Venac Slave Svetog Save“