Одабир писма
О ШКОЛИ

Већ деценијама се трудимо да помогнемо свима Вама који из многобројних разлога нисте успели да завршите основну школу на време. Позовите нас и закорачите сигурним корацима у своју нову будућност.

Војводе Миленка бр. 33, Београд

011/2659290, 011/26-44-790

djusal@yahoo.com

СВЕТИ САВА (око 1175 – 14. јануара 1236)

 

Фреска Светога Саве из манастира Студенице

 

 

Свети Сава био је трећи син српског владара Стефана Немање и његове жене Ане. Рођен је око 1175. године у Расу и на рођењу је добио име Растко. Отац му је дао на управу део српске земље – Хум. Међутим, Растко се као младић одрекао световног живота,  побегао  и замонашио се на Светој Гори добивши монашко име Сава.

Данас га прослављамо као великог српског светитеља и просветитеља, заштитника свих ученика.

Памтимо га као ктитора великих манастира, попут Хиландара, као законодавца који је својим делом Законоправило поставио темеље српског законодавства, а Карејским, Хиландарским и Студеничким типиком уредио живот у манастирима.

 

 

Фотографија приказује манастир Хиландар, који се налази у Грчкој, на Светој Гори. Заједно са оцем, Стефаном Немањон, тј. Симеоном,  и братом, великим жупаном Стефаном, Свети Сава је  1198. године  подигао манастир Хиландар. Савин ктиторски рад везује се за многе манастире, а неки од њих су манастир Филокал у Солуну, јерусалимски манастир Светог Јована Богослова на Сиону, ивиронски манастир Часног крста у Јерусалиму, Студеница и Жича у Србији.

 

 

Фотографија лево приказује Законоправило Светог Саве, Иловички препис из 1262.  године.

ЗаконоправилоКрмчија или Номоканон Светог Саве je зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века. Ово је први српски правни акт и писан је на народном језику.

 

 

 

Прослављамо га као првог српског архиепископа и организатора самосталне српске цркве, као вештог дипломату и државника, као првог српског писца писане српске књижевности који је својим делима Житије Светога Симеона и Служба Светоме Симеону оставио траг о животу свога оца Стефана Немање.

Не заборављамо да је основао прву српску болницу и прву српску библиотеку под окриљем манастира Хиландара.

Свети Сава је преминуо, при повратку са другог ходочашћа у Свету земљу, на двору бугарског цара Јована II Асена, у Трнову 14. јануара 1235 или 1236. године. Српска црква га је убрзо потом прогласила за свеца.

Синан паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, 10. маја 1594. године, али је  народ још више ојачао култ Светога Саве уткавши његов лик у народну књижевност. Живот и дело Светога Саве овековечени  су како у нашој народној поезији и прози, тако и у уметничкој књижевности новијег доба.

 

 

 

 

 

Слика приказује Храм Светога Саве на Врачару. Верује се да је Храм Светога Саве у Београду подигнут на месту где су спаљене светитељеве мошти.

 

 

 

Част коју данас одајемо Светом Сави завршићемо његовим речима из Хиландарског типика које нас подсећају да будемо посвећени, предани и истрајни у своме раду као што је и он био у просвећивању свог народа.

Нико лењив никада није постигао победу, нити је когод спавајући победио свога ратног непријатеља; оних су победни венци који добро трче, који се труде, који се боре, који издрже трудове од борби. Кроз многе невоље, каже Господ, ваља нам ући у царство небеско.

 

 

МОЛИТВА ПРВА СВЕТОМ САВИ СРПСКОМ

 

О свештена главо, преславни чудотворче, Светитељу Христов Саво, српске земље првопрестолниче, чувару и просветитељу, а свих православних хришћана добронадежни пред Господом заступниче, Теби припадамо и молимо се: дај нам да будемо учесници љубави твоје према Богу и ближњима, којом је душа твоја за живота испуњена била. Озари нас истином, просвети ум и срце наше светлошћу Божанствене Науке. Научи нас да, по примеру Твоме, љубимо Бога и ближњега свога, и заповести Господње непогрешиво да испуњавамо, да будемо и ми чеда твоја, не само по имену, него и по целом животу свом. Моли се, Свети Архијереју, за Свету Православну Цркву и отаџбину твоју земаљску, која Те увек са љубављу поштује. Погледај милостиво на сваку душу верних твојих поштовалаца, који траже милост и помоћ твоју. Буди нам свима у болестима лекар, у јадима посетилац, у бедама и невољама помоћник, а у часу смртном милостиви покровитељ и заштитник, да се помоћу светих твојих молитава удостојимо и ми грешни да задобијемо вечно спасење и наследимо Царство небеско. Да, Свече Божји, не постиди уздање наше, које на Тебе чврсто полажемо, него нам укажи твоју многомоћну заштиту, да славимо и појемо дивнога међу Светима Својима Оца и Сина и Светога Духа свагда, сада и увек, и у векове векова. Амин

 

 

Народна песма Свети Сава

Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
„Боже мили, чуда великога!
„Куд се ђеде цар:Немање благо,
„Седам кула гроша и дуката?“
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
„Ој Бога вам, господо ришћанска!
„Не говор’те о мом родитељу,
„Не говор’те, не гријеш’те душе:
„Није бабо расковао благо
„На наџаке ни на буздоване,
„Ни на сабље ни на бојна копља,
„Ни добријем коњма на ратове;
„Већ је бабо потрошио благо
„На три славна Српска намастира:
„Једну бабо саградио цркву:
„Б’јел Вилиндар насред горе Свете,
„Красну славну себе задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да се њему поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога;
„Другу бабо саградио цркву:
„Студеницу на Влаху Староме,
„Красну славну мајци задужбину,
„Својој мајци царици Јелени,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да с’ и њојзи поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога;
„Трећу бабо саградио цркву:
„Миљешевку на Херцеговини,
„Красну славну Сави задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да с’ и њему поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога.“
У глас викну господа ришћанска:
„Просто да си, Немањићу Саво!
„Проста душа твојих родитеља!
„Проста душа. а честито т’јело!
„Што носили, свијетло вам било!
„Што родили, све вам свето било!“
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.

 

 

 

 

Одломак из беседе Матије Бећковића на свечаној академији 2011. године поводом 125. година постојања Друштва „Свети Сава“

 

,,Било је Срба и пре Светог Саве, али је Свети Сава први Србин који је знао ко је.

Било је цркве и пре Светог Саве, али је Свети Сава основао цркву и назвао је српском.

Било је манастира и пре Светог Сава, али је Хиландар најдоњи камен нашег духовног постојања.

Било је деце и пре Светог Саве, али ни једно није заволело Бога колико је он волео нас, прелазећи пут од храста, Растка, Раса – до Христа, небеског грађанства и градитељства. И доказао да се не може бити свет, а не бити светски, да се не може бити човек, а не бити свечовек, да се не може бити небески, а не бити свечовечански.

Било је очева и синова и пре Светог Саве и Симеона Немање, али су њих двојица постали света двојица, синоними синства и очинства.Они су прешли пут од оца и сина до Свеоца и Оченаша, од земаљске до небеске цркве, од братства једног народа до братства читавог човечанства.

Било је писаца и пре Светог Саве, али је Свети Сава први српски писац чије име и презиме знамо.

Било је српског језика и пре Светог Саве, али он је написао прву здраву реченицу на српском језику.

Било је молитви и пре Светог Сава, али се он први помолио на српском језику и доказао да је свака племенита мисао и свака јасна реченица само друго име за молитву.

Било је писмености и пре Светог Саве, али се све што му је претходило у њему поново родило и препородило.

Било је пре Светог Саве и болница и учионица и библиотека, али је прву болницу, прву учионицу и прву библиотеку основао Свети Сава.

Било је пре Светог Саве и крста и слова и писма и језика и пута и имена, али је Свети Сава одредио и крст којим се крстимо и језик којим говоримо, и писмо којим пишемо и пут којим идемо и име којим се зовемо.“

 

Коришћени извори:

https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-savi-prvom-arhiepiskopu-srpskom

http://rastko.rs/

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava

Лектира за основну школу ,,Венац Славе Светог Саве“